Verujem u sudbinu. Pre tri godine sam pustila važnu osobu da ode iz mog života misleći da, ako nam je suđeno, srest ćemo se već. Malopre sam razmišljala: Nakon tri godine, ili nam nije suđeno čim se naši putevi nisu spojili ili naše vreme tek dolazi. Odlučila sam da prekinem ovu agoniju i poslala sam mu poruku preko facebook-a, a sad čekam odgovor. Rekla sam mu šta imam i ako njegovi osećaji budu isti, pakujem kofere i idem u njegov grad, njegovu državu. Ako odgovor bude negativan, onda znam na čemu sam. Tri godine čekam sudbinu, možda je sudbina da mu se prva javim. Ako nam ponovo krene, slat ću vam slike iz prelepe Verone, a nadam se da hoće i da će nas na slikama biti barem troje.
Ostavi svoj komentar
#388
decka sam prevarila, jednom :)
odobravam 1394 • osudujem 1940 • komentari 107
Detaljnije
Ispovest dana
Koliko su odvratne one osobe koje pišu kako je ružno postati roditelj u nekim starijim godinama. Šta vas boli uvo?! Neko je godinama pokušavao i mučio se da se ostvari kao roditelj. Ako je Bog odredio...
odobravam 229 • osuđujem 30 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Devojke naravno traže ambicioznog muškarca samo što vrlo često mešaju lončiće. Imam drugaricu koja živi sa dečkom, on radi i ima završen faks, radi u struci, ona još ide na faks. On plaća kiriju i rač...
odobravam 1078 • osuđujem 75 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Neću više da dojim. Probala sam, odvratno mi je, osjećam se ko krava, i počinjem da prezirem vlastito dijete jer moram tu torturu prolaziti svakih dva sata. Danas sam joj prvi put dala flašicu i konač...
odobravam 989 • osuđujem 970 • komentari 0
Detaljnije
