Daj svoje mišljenje.
Postoji taj jedan tip. Upoznala sam ga čim sam se odselila u inostranstvo i sreli smo se dosta puta u narednih x godina. Privlačnost prejaka, opasna. Prvi put kad mi je prišao bila sam u dugoj vezi, odbila ga. Drugi put opet u vezi ali novoj, treći, ponovo, sa trećim, mojim sadašnjim muzem. Sve što je uspeo u tim pokušajima je da mi ostavi svoj broj i ime. Prošlo je vec par godina otkako sam ga poslednji put srela, u međuvremenu se odsela u neku desetu državu, svašta se još izdešavalo, ali njegov lik i taj osećaj privlačnosti ne mogu da ga zaboravim. Skoro, sanjam kako sedim sa mužem i prijateljima u kafiću, on dolazi, seda preko puta, i gledamo se preko predimezioniranih šolja za kafu. Njegov pogled prodire i prožima me celu. Deluje stvarno više nego stvarnost sama. Danima ostajem pod utiskom. Par dana kasnije, muž mi predlaže da otputujemo na par dana u tu zemlju i vidimo neke drage ljude. Odlazimo, srećemo ih u našem kaficu. 5 min kasnije dolazi on. Seda preko puta. Nisam ovo sanjala.
