Daj svoje mišljenje.
Upoznao sam je kada je počela vezu sa mojim drugom. Savršena je. Izgled, razmišljanje, ponašanje, sve. Nakon nekog vremena počeli su da žive zajedno. Svaki dan sam je viđao kod njega, budi ga uz skuvanu kafu, pravi mu doručak da nosi na posao, ručak i večera uvek na vreme napravljeni, brine se o njemu, kuća uvek sređena, ima uspešnu karijeru, šeta pse, volontira u azilu, trenira, igra igrice... Žena koja stiže sve, koja uvek izgleda tako savršeno, nigde traga umora. Kada su se verili, znao sam da nikada više neće biti ni najmanje šanse da bude moja. Za mesec dana treba da im budem kum na svadbi, da bi on sinoć došao pripit i rekao kako i dalje voli bivšu, ona mu je draga, dobra, sigurna, voli ga, a on dolazi u godine (32, a ona 25) i vreme mu je da se ženi, ali sada da se pojavi bivša, vratio bi se njoj. Razmišljam da odem po njegovu bivšu u Nemačku i dovedem je, a njemu da se u životu ne javim na telefon, iako nikada neću biti sa njom.
