Daj svoje mišljenje.
Imam 18 godina, do sada sam uvek mislila da nikada neću biti osoba sklona porocima, sve do trenutka kada sam upoznala dečka narkomana, kojeg ne mogu da ostavim. Mislila sam da ću ga promeniti, ali je on promenio mene, od normalne osobe, postala sam osoba koja pije, koja se drogira, žao mi je mojih roditelja koji se prave da ne vide moje greške i ja im to ne zameram, oni veruju da je to prolazna faza, ali koliko god želela da izađem iz tog kruga, toliko ne mogu, žao mi je sestre bliznakinje, ona je najbolji student na fakultetu, to je osoba kojoj je uspeh zagarantovan. Ljudi mi otvoreno u lice govore da na meni vredi samo fizički izgled, i da ću u životu prolaziti samo zahvaljujući tome, a da sam u suštini propali slučaj. Osećam kako upadam u depresiju i tonem sve više.
