Daj svoje mišljenje.
Prošle godine negde u ovo vreme, u onako neobaveznoj priči sa komšinicama žena reče da se za mene nikad ne bi udala da je znala da ću da budem ovakav? Ostao sam zaprepašćen? Mislio sam da se nije dobro izrazila i pre par meseci sam je pitao da li je stvarno tako mislila, a ona reče "Da". Od tada mi se čini da je više ne volim. Bila je trudna sa drugim detetom tada a da sam to znao ne bih ni hteo da imamo drugo dete. Nema više se*a, nema ljubavi, nema kod mene strasti... Od kada je to rekla primetio sam da sam se psihički promenio, izbegavam je, manje pričam sa njom. Ne znam, nisam ružan, nisam debeo, ne smrdim, trudim se da čistim iza sebe, ne vređam je, ne volim da se svađam, ne bijem je, smeta joj što ima veću platu, što mora da radi. Samo me sa njom veže jedan mali prelepi plavokosi i plavovoki dečkić i njena velika plata pošto imam slabo plaćen posao. Polomila me psihički, a ne vidi svoje mane. Sada vidim da sam znao da će ona da bude ovakva ni ja se sa njom ne bih ženio.
