Daj svoje mišljenje.
Predprošle godine, pred kraj decembra išla sam sa mamom da kupim neke stvari za Novu Godinu. Posle kupovine, kada smo krenuli kući, mama mi je priznala da je trudna, ja sam počela da se derem na nju, govorila joj da ni ona ni tata nisu normalni i terala je da abortira. Čim sam došla kući nazvala sam najboljeg druga i počela sam da plačem i rekla mu to sve, on mi je rekao da nisam normalna, da treba da budem najsrećnije na svetu.Mama je imala u planu da abortira, ali ju je tata sprečio.Kada se moj brat rodio, pre godinu dana, kada je stigao kući, kada sam ga onako malog i bespomoćnog ugledala u krevetiću počela sam plakati, nisam mogla da verujem šta sam tražila od mame, Tata mi je rekao da je to normalno, da svi ljude greše, i da mu je drago što sam se pokajala. Danas, ja se od mog' brata ne odvajam, bukvalno ga u celoj porodici najviše volim, i on je takođe mnogo vezan za mene. Imam još jednog brata, koji ima 12 godina, ja imam 16, i sad' tek shvatam koliko sam bogata ustvari.
