Daj svoje mišljenje.
Sramota me je kad odem u apoteku da podignem antidepresiv koji pijem i uvek se pretvaram da nije za mene, da ime na receptu nije moje. Tada bar na kratko se osetim bolje. Zaboravim da imam 25 godina, da nemam nikoga iako mi je porodica živa i zdrava. A onda dođe vreme da ga popijem i shvatim da ipak ne mogu da pobegnem od toga da sam osoba koju su toliko uništili da već šest godina, koliko se lečim, ne mogu da se oporavim.
