Daj svoje mišljenje.
Udala sam se sa 24 godine, pričala sam sa mužem, da li želi, i da li je pre svega spreman da ima dete, razgovarali smo i razmišljani o tome, i rekao je da je to jedino što želi. Posle godinu dana dobili smo našeg malog princa, sve je išlo lepo i glatko, bili smo jedna mala srećna porodica. Dok moj muž nije izjavio na sinov 2. rođendan, da se on nije iživeo i da on nije još spreman za takvu vrstu vezivanja i kao vratiće se kad se iživi. Bila sam u šoku trebalo mi je 2 godine da se povratim na staro posle razvoda, on je za to vreme menjao devojke ludovao, nama se javljao jednom u 3 meseca čisto da vidi da li smo živi. I taman kada sam našla nekog ko odgovara i meni i mom detetu čoveku koji obožava mog sina, i kad ga uhvati ne ispušta ga iz ruku, koji me voli i čini me srećnom, moj bivši muž se javio i počeo sa lažnim moralisanjem, sa pričom kako mogu takva majka da budem, kakav sam ja čovek sramota treba da me bude, ljudi mu prebaciju kakva mu je to ŽENA. Ma koga ti bre za*ebavaš?
