Sanjala sam kako sam bila u narodnoj kuhinji i svi smo sedeli za jednim stolom i jeli kao da nismo nikad u životu, uzela sam telefon i htela sam da napišem ispovest kako ne znate šta je tuga, dok ne sedite za takvim stolom gde su svi gladni i siromašni i koja je to sreća u njihovim očima dok jedu običan obrok. Inače kao manja sam išla po hranu iz narodne kuhinje jer nismo imali para, mnogo smo loše živeli, i dalje znam koja je to tuga. Sada živimo malo bolje, ali taj period svog života nikad neću zaboraviti, i sve te ljude, a ja, dete koje dolazi po hranu, ni poglede onih koji su mi je davali.
Ostavi svoj komentar
#290
Ponekad pozelim da sam Goku! Motko, izduzi se :(
odobravam 1084 • osudujem 46 • komentari 37
Detaljnije
Ispovest dana
Negde mi je po mrežama proleteo video koji kaže ovako: "Ne treba mi psihoterapija. Treba mi dobar i stabilan posao. Treba mi pozitivna porodicna atmosfera i lepa veza. Treba mi nekoliko bliskih prijat...
odobravam 662 • osuđujem 28 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kako me nervira rečenica: Vaspitana sam da podjednako poštujem i čistačicu i direktora. Ma jel molim te?! Ne zaslužuju podjednako poštovanje i tačka. Odgovornost direktora je puno veća. To neko lažno ...
odobravam 165 • osuđujem 3041 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7650 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
