Ispovesti

Imam tako neku potrebu da sve potrošim do kraja. Flomaster, pastu za zube, šampon, začin za jelo, sve do poslednje mrve. Odeću, čarape, gaće kad se pohabaju nosim samo po kući ali dok se bukvalno skroz ne pokidaju. Često tako pomislim, da me neko gleda, pomislio bi da sam najveća škrtica. Ali nije da štedim, čak i više hrane kupujem nego recimo moje drugarice, volim da počastim u izlasku, kad mi dođu gosti svašta spremim. Ali tako nekako ako nije do kraja neka stvar iskorišćena, ne mogu da je bacim. I posle toga imam neki osećaj smirenosti, ne znam kako to da opišem. To mi jedino stvara problem kad učim, jer učim sve do detalja i onda ne stignem sve da spremim za ispit.