Daj svoje mišljenje.
Upoznali smo se u decembru. Naš prvi sastanak bio je u parku na minus 10. Nije želela kafić ili restoran, želela je park. Sedeli smo na klupici i razgovarali. Bio je mrak, bilo je hladno a park je bio potpuno prazan. I. te noći sam shvatio da anđeli zaista postoje, ona je bila jedna od njih. Na sledećem sastanku ponovo smo otišli u isti park. Bio je 30 decembar i sve je oko nas bilo čarobno. Te noći sam joj poklonio prelepu kapu i jedan veliki i prelepi šal i naravno novogodišnji paketić. Bila je oduševljena i presrećna. Sedeli smo na klupici, nasklonila je glavu na moje rame i uvukla ruke ispod mog kaputa kako bi se zagrejala. Bilo je mnogo hladno, sneg je počeo po malo da veje a ja sam tada shvatio da je volim, da bih želeo da taj trenutak zaustavim zauvek. Nakon te noći bio sam najsrećnija osoba na svetu. Viđali smo se, izlazili, razgovarali o svemu i shvatili koliko smo slični. To je bila najlepša zima u mom životu.
