Ispovesti

Moj ćale je oduvek imao hladan odnos sa mnom. Nikada me nije odveo na utakmicu na primer, ili me poveo u šetnju, ili kupio neku sitnicu da me iznenadi. Sa druge strane nije bio ni nasilan i ne pamtim da me je nekada udario, jednostavno bio je tu ali kao da nije. Mislio sam da je takav čovek, da nije ''porodični tip'', da možda ne ume sa decom i da je najbolje da ga prihvatim takvog kakav je. Sve bi to bilo u redu da ja danas nemam sinčića i da se moj ćale ne ponaša prema njemu tako kako nikada nije prema meni. Vodi ga na utakmice, dođe pa ga odvede u šetnju pod izgovorom da imamo malo ''slobodnog vremena'' žena i ja, igra se sa njim, kupuje mu sitnice, zove ga ''dekin šampion''... A dete ga prosto obožava i u stanju je 24 časa da provede sa njim. Zove ga ''deka kralj'' i stalno pita kada će deda da dođe. Malo sam ljubomoran jer sam sada video da moj ćale itekako ume sa decom, a ja to nikada nisam osetio. Dođe mi da zaplačem.