Ispovesti

Ne shvatam kako neki ljudi jedan kratak jutarnji pozdrav "dobro jutro", shvate kao pozivnicu da bezosećajno i nemilosrdno dave okolinu glupostima, i ne primete da su dosadni... Padam u bedak, radimo komplikovan posao u banci, gde je potrebna pažnja i koncentracija, ali koleginica ne prestaje da melje. Da se makar radi o vaznim stvarima pa hajde, nego ubija pričom o nekome koga ne poznaješ i prepriča ti čitavu biografiju te osobe, "znaš, moj komšija ima sestru, koja je frizerka, a šećerni bolesnik, nije se nikad udala i živi sama, a ima divnu kuću dole kod aerodroma, prva ulica desno, četvrta kuća posle semafora, e ona ima psa i mnogo ga voli, mali pas i zove se Pupi...bla bla". Somebody please shoot me!!! 😣🔫