Ispovesti

Odlučim da prestanem da pušim. Kriza, nervoza, rasplakala bih se za najmanju sitnicu. Posvađam se sa dečkom i bratom, i shvatim da sam u afektu, nesvesno, krenula po cigarete. U mojoj glavi još uvek nisam prekinula. Prekršim, ispsujem sebe, zapalim tu kobnu cigaretu. I to je to, mučnina, vrtoglavica, ne pamtim da mi je tako loše bilo nekada. Suzdržavajući se da ne povratim, i ne padnem, osetim kako nikotin ulazi u pluća, kožu, celu mene. Tresu se ruke, kao da me celu poseduje. To je bilo potrebno da prekinem, da ih ne poželim ikad više. Teško je još uvek, ali, pušači, shvatite da vi upravljate time, vi kontrolišete tu drogu, ne dozvoljavajte to njoj. Imala sam "staž" od 15godina, želim da dišem od danas.