Daj svoje mišljenje.
Bio je moja prva ljubav i sa njim sam prvi put prošla maltene sve u životu. On tek počeo da studira, ja maturant u gimnaziji i oboje bez mnogo novca, nismo mnogo izlazili, već smo toliko vremena proveli unutra i zajedno da smo se vezali previše. On me je naučio da se smejem na slikama, sa njim sam učila da kuvam, sa njim sam prvi put noću šetala Beogradom, a ujutru jurila prvi autobus da se vratim kući. Nažalost bili smo previše mladi da shvatimo da neke navike moramo da menjamo zbog osobe koju volimo i putevi su nam se razišli, tako da se nismo videli sedam godina. U međuvremenu, život se nastavio i našla sam čoveka za koga ću se i udati. Drugarice i ja izlazimo na "devojačko veče", a u kafiću, naravno, sedi dečko s početka priče. Te noći smo, nakon toliko godina, opet sedeli na zidovima Kalemegdana, pričali, a on je zaplakao kad je video moje slike sa probe venčanice. Na kraju sam se ja udala, a on odlučio da se zauvek preseli preko okeana.
