Daj svoje mišljenje.
Imam 23 godine, stao sam na drugoj godini fakulteta jer to nije ono što sam želeo već sam upisao isti jer je mojim roditeljima to bilo jako bitno. Radim već 2 godine i ne želim da se vratim na fakultet gde sam upao u jako loše društvo, do tada nisam imao kontakt sa drogom, od tad nisam prestao. Prijatelji za ceo život su otišli daleko, ostao sam sam jer teško stičem prijatelje bez obzira koliko lako stičem poznanstva. Počeo sam da kradem, da se kockam; zapostavio sam sebe. Shvatao sam šta radim ali nisam prestao. Ljudi misle da sam jako fin, dobra osoba, radnik, drug, ali ja ne nalazim zadovoljstvo u tim pohvalama jer, zapravo, znam šta radim. Ne smem da se obratim za pomoć jer se plasim šta ce onda misliti o meni i kako ću, već ovako sam, biti ostavljen od strane drugih. Imam 23 godine, psihičku zavisnost, blagi poremećaj pažnje, dvostruku ličnost, veliku sposobnost manipulacije i nisam srećan zbog toga, niti tužan. Samo se plašim gde će me to odvesti.
