Ispovesti

Gledao sam svoje slike, od detinjsta do sada, prelistao sam svaku sliku na kojoj sam ja, ne znam da li ste vi to nekad radili? Ako niste, uradite... Listam slike i shvatam koliko je zapravo drugova, drugarica, devojaka, i “pravih” ljubavi prošlo kroz moj život… Shvatio sam, vreme leti, stvarno, pre dva dana sam bio bezbrižno dete koje se igralo iza zgrade, juče sam završio srednju skolu, danas sam već na fakultetu... Ne znam, čudno je malo, više nema brisanja table, redara, dežurnih, nema više velikih odmora, nema malih odmora, deljenje cigarete, organizovanih pijanki, nema bleje na ogradi kod škole… Nema ljubavi koje se zasnivaju na “hajde kod tvoje škole kada zvoni za odmor”, nema više neiskvarenih devojaka, nema… Odrasli smo brzo zar ne? Tužno, pomalo me plaši sve to, ali valjda to tako treba...