Ispovesti

Uh, teško je početi ispovest, ali osećam da sam na nekoj prekretnici u životu, pa evo, da olakšam sebi... Celog života mi je bilo teško, do 15. godine sam spavala na podu sa mamom, jer živim sa 'ocem' koji je neviđeni egoista... Sada ne razgovaram sa njim iako živimo u istoj kući, jer ne zaslužuje, dok svoju mamu volim najviše na svetu, jer daje poslednji atom snage da mi pruži koliko može... Često nisam imala novca za hleb, za knjige, obuću... Plakala sam mnogo i pitala se kako je to živeti normalan život... Ali me to nije omelo da učim i trudim se... Sada sam upisala fakultet, još malo ću da se uselim u dom i završiću ga kako znam i umem... Nadam se i da ću naći neki poslić u Beogradu da bih mogla da plaćam sve troskove... I želim da za 5 godina budem uspešna žena koja će da pruži svojoj porodici sve i omogući normalan život.