Daj svoje mišljenje.
Potpuno sam izgubila želju da se družim sa ljudima. To sam danas shvatila kad je moj momak trebao da izađe sa društvom, i jedva nekako me namolio da i ja izađem jer ne voli da ostajem sama kući. Tako mi se nije išlo da sam se malo i uplašila. Ništa to ne bi bilo čudno da nije svaki put tako, ali sam danas uvidela taj problem. Sa druge strane, kad razmislim svi ljudi su mi isti. Kao da su progamirani, sve što je u trendu se i te kako prati a već uveliko nam je nametnut taj "američki" fazon. Toliko sam se umorila od istih priča, ko je gde, sa kim i šta radi da više nemam živce za tako površne osobe. Svesna sam da ću izgubiti verovatno sve prijatelje zbog ovog mog ponašanja, ali ne dižem nos samo sam jako jako umorna. Sve češće mi prolazi misao kroz glavu da ako mi je sad ovako, šta će biti za 10, 15g? Prerano sam se umorila a nemam želju da to i popravim.
