Ispovesti

Moja sestra ima sve: dobar brak, decu, živi u inostranstvu, putuju... sklad na svakom koraku. Ja imam dete, živim privatno, opslužujem roditelja, često smo dete i ja samo na jednom obroku dnevno. Sestra me nikad ne pita kako mi je i treba li mi nešto. Ja nikad od nje ništa ne tražim, ćutim... da želi da pomogne već bi se ponudila sama i na to sam navikla mada boli... došlo je ovih dana da prodamo nekretninu koja bi me izvadila iz mesta. Rešila bih stambeno pitanje, vratila dugove i počela od nule. Ostalo bi i sestri nešto para, za recimo jedan manji stan..koji njoj ovde itekako vrši posao i plus ima već svoj stan. ali ne! Mora na pola i nikoga se ne tiče što ćemo dete i ja da se guramo u nekoj šupi....gde je tu pravda? Para na paru ide a sirotog ko....