Daj svoje mišljenje.
Živim na selu sa mužem. Imamo ovce, koze, kokoške, pse i mačke. U bašti imamo puno povrća, imamo i voćnjak. Sama mesim hleb i sve što jedemo je prirodno. Pritom i uređujem vrt s lepim cvećem. Pravimo domaći kozji sir i to uz jaja i mleko prodajemo, imamo lepe prihode. Selo je usamljeno, samo još par kuća tako da uvek imamo mir, još smo i na čistom vazduhu. No, ono što iznenađuje većinu ljudi jeste to što oboje imamo tek 26 god. i oboje smo odrasli u gradu. Na selo smo došli pre 2 godine i vež smo se odlično navikli, ali našim porodicama to predstavlja problem. Pogotovo mojoj majci. Cela majčina familija mi je odavno u gradu i ona ne može da shvati moju odluku da živim na selu. Odbija da dolazi jer je ona tobože gospođa da bi išla po nesređenom seoskom putu. To me jako nervira, volela bih da imamo podršku i da nam familije dolaze da uživaju u našem zelenilu, ali eto neće. Zbog toga smo usamljeni nekad, ali bitno je da imamo jedno drugo i nadam se da ćemo uskoro imati i decu, pa da uživaju kao mi.
