Ispovesti

Nikada sebe nisam smatrala lenjom i razmaženom osobom. Bila sam vukovac u osnovnoj, odlična u srednjoj, radila sam tokom svakog raspusta. Bila sam na budžetu državnog fakulteta, ali majka je najednom obolela od raka, te smo odlučili da se premestim na privatni fakultet i da se zaposlim, zato što državni fakulteti nemaju program podrške zaposlenim studentima. Na privatnom fakultetu imam sve desetke, usput radim težak posao, najčešće u noćnim smenama koje traju 8 - 9h. Zbog velikih troškova lečenja, otac radi po dve smene, pa su meni pripali i svi kućni poslovi. Nemam dečka, ni prijatelje, ne stižem. Teško mi pada kada mi se neko ruga zato što studiram na privatnom fakultetu, iako se čitav moj život sastoji od borbe i truda.