Ispovesti

U razgovoru sa svojim psihologom, prepričavajući joj stvari koje su mi se činile sasvim normalnim u vezi sa bivšim dečkom, shvatila sam da sam bila u vezi sa psihopatom. Onim pravim, sa dijagnozom. Toliko sam bila izmanipulisana, da mi je postalo normalno da muškarac nema emocije, saosećanje, kajanje. Postalo mi je gadno kad muško kaže volim te, pa makar i na filmu. Prošnja devojke na kolenima, pisanje pesama, romantika-fuj! Koliko mi je samo žao, prvo izgubljene sebe, zatim roditelja koji su me učili pravim vrednostima i gledali me sve ove godine nesrećnu, bačenog vremena, ostalih ljudi prema kojima sam se zatvorila i postala ledena. Sada se polako vraćam u život, jer je uz mene čovek koji me svakog dana podseća na to koliko me voli i ceni. I slagaću ako kažem da ponekad ne osetim nelagodu zbog iskazivanja osećanja, i da nekad ne umem da uzvratim kako bi trebalo. Ali učim se iznova, a njega ne bih menjala ni za jednog drugog na svetu.