Daj svoje mišljenje.
U osnovnoj školi sam imala druga, tipa brat. Kada smo se vraćali jednog kišnog dana kući, ispala mi je gumena loptica u baš duboku baru. Sagao se i dohvatio. Par godina posle toga, počeo je da igra razne igre i potpuno ušao u virtuelni svet. Ne izlazi iz kuće već godinama. Osećala sam se dužnom, da ga izvučem iz tog sveta, jer je on moj svet uvek činio zanimljivim. Nisam uspela i digla sam ruke, a i dan danas uvek spustim glavu kada prolazim pored njegove kuće...
