Ispovesti

Cini mi se da vas sve volim, bez obzira sto nikog ne poznajem. I voleo bih da zivimo u nekoj velikoj komuni. Srce mi se cepa, na neki cudan nacin. Srecan sam i pretuzan u isto vreme. Neopisivo mi je drago jer mogu da kazem ono sta zelim, i da ce se istomisljenici pronaci i razumeti me bas kao sto i ja njih razumem, a patim jer vas nikada necu upoznati. Znam da medju vama ima sjajnih ljudi, pametnih, lepih, dobrih, interesantnih, obrazovanih...Kao i da bih sa nekima od vas mogao da ostanem do kraja zivota, kao prijatelj, ljubavnik...bez obzira. I imam neku tako je*beno cudnu potrebu da vam jos jednom kazem da vas volim i da mi uzasno nedostajete, pi*ke jedne...sad mi se place :)