Daj svoje mišljenje.
Ukratko, bogata sam, zgodna, družim se sa elitom, imam 28 godine. Tako sam odrasla, sve sam živo imala. Sa 24 godine se desilo da sam se zaljubila u momka koji je srednja klasa, vozi neko osrednje auto, ali pak pametan, inteligentan, prelijep momak, najbolji student medicine u Bg. Obožavala sam ga.. sve dok moji prijatelji nisu počeli da ga ismijavaju. Da ga zovu JUGO boj, jer vozi jugo. Bilo me je sramota dok sam izlazila sa njim, prosto su mi ušli u glavu. Ostavila sam ga uz objašnjenje da nismo ista klasa da meni treba neko bogat, jer me moji prijatelji ne gledaju isto zbog njega. Rekao mi je: ''Zato i imam sve desetke i dajem sve od sebe da bi jednog dana, svojoj ženi obezbjedio sve, ali džaba i to sve ako nema ljubavi.'' To veče sam shvatila da mi je džaba sve što imam kad sam njega izgubila. Borila sam se da se pomirimo, nije htio. Sada ima ženu, radi u Čikagu kao kardiohirurg i ima jednogodišnje dijete. A ja sam propala bogatašica koja živi od roditelja. I dalje ga volim.
