Daj svoje mišljenje.
Osećam se oslobođeno. Posle 5 godina pokušaja da ti se približim, da doprem do tebe da mi dopustiš da te volim, pa pokušaja da te ne volim, zaboravim, oslobodim se te opsesije, idem dalje, volim drugog, vraćanja tebi, ili bolje reći istoj toj opsesiji... konačno se osećam slobodno! Ležiš pored mene, prazno pričaš i ja shvatim: Bože, pa ovde nema do čega da se dopire, ovo što vidiš, to je to. Nikad se neće promeniti, nikad mi se neće otvoriti, jer on nema šta da ponudi. Zar sam ovo želela 5 godina. I želim ti reći hvala, nesvesno si me oslobodio, otreznio, pokazao da ovaj ti koji je u mojim mislima zapravo ne postoji. Uvek ćeš zauzimati posebno mesto u mom životu, ti si moje sećanje na strast, poljupce koji kao da te dižu od zemlje, moje sećanje na blesavo kreveljenje kad god te neko pomene. Žao mi je što uz sve to nije išla i duša koju ti je moja mašta dodelila. Budi mi srećan, zdrav i voljen, a ja moram dalje. Da budem srećna, voljena i da volim.
