Ispovesti

Da, prevarila bih dugogodišnjeg dečka, kog volim. Znam da me voli, ali me boli što me on uzima zdravo za gotovo. U smislu mi smo zajedno, prošli smo svašta, opstali smo, jedno drugom godinama bili sve, mi se "podrazumevamo", kako god bude. Ne ispunjava me kao ženu, ne osećam se poželjno, ma ne osećam se kao žensko uopšte. Mislim da bih "pala" na prvog koji bi mi rekao da sam prelepa i pogledom mi pokazao koliko me želi, toliko sam besna na ovog mog, toliko mi fali čak i j*beni kompliment. A izgledam dobro, žalosno je što se osećam poželjnije kad sam sama, nego sa njim. Naravno, nije samo u tome stvar. Ali ženama treba pažnja, detalji. Ona koja kaže da nije tako, i vi mislite da je ona ok sa tim što je vi ne gledate i ne čuvate uopšte, ona odavno ima nekoga ko je ispunjava onako kako vi ne ili je nezadovoljna, kao ja. I da, rekla sam mu x puta, uvek bude isto. Najgore što kad pomislim da ga ostavim, dođe mi da umrem. Ne bih mogla bez njega, a pored njega se osećam neispunjeno i bedno.