Ispovesti

Imam užasan problem. Pre 5 god imala sam saobraćajnu nesreću, bila 2 nedelje u komi i izgubila pamćenje. Nakon toga oporavak i učenje najosnovnijeg znanja. Sve oblasti sam manje više obnovala međutim gramatika srpskog otežano, jednostavno ne mogu da stvorim osećaj za pojedine padeže i akcentovanje. Po ceo dan čitam, učim ali se bojim da u društvu pogrešim. Jako mi je teško. Ljudi oko mene mi se smeju, čak i rođeni brat. Znam da to verovatno nije zlonamerno jer znaju uzrok ali me sve to pogađa. Povlačim se od ljudi. Ne družim se. Ne mogu da unapredim komunikaciju zbog toga. Imam 28 god i ljudi ne razumeju kako mi je. Večeras je bilo neko društvo, želim nešto da kažem, preznojavam se misleći da li ću izgovoriti pravilno, izgovorim i smeh svih njih. Suzdržala sam se da ne zaplačem. Ne mogu više. Zatvoriću se, konzervirati i nikada izaći iz kuće.