Daj svoje mišljenje.
Sjedim sama u sobi, jedini dan u tjednu kada je on slobodan i kada napokon imamo vremena da budemo zajedno. On je svaki dan poslije posla s drugovima, na kafama i sl, nikad nema vremena, dok ja kod kuće trčim da mu spremim, skuham, sredim sve. Idem na fakultet, radim i opet sve ostavljam samo da bih provela vrijeme s njim, a njemu očito to nije bitno. Čudno je koliko boli kad onaj koga voliš i dušom i tijelom ne mari za to, duša se cijepa, kažu da srce ne može boliti, ooo itekako može. Srce zbog ljubavi pređe preko svega, udaraca, omalovažavanja, nepoštivanja, al nema veze jer ga volim. Ne želim izlaske, ne želim skupe večere i klubove, samo želim da smo sami na par sati, na klupi u parku, ispod mosta nebitno, želim da mi priča o svemu, želim da mu ja budem oslonac, želim da mu budem sve...a ja sam mu ništa. Mislila sam da nije previše tražiti da te voli koga voliš, sad vidim da jeste :(
Glupača sam znam...al možda može koliko hoće, ali ne i dokle hoće, ovo će vcrs da se završi, držite mi fige, jer ja sam kukavica.
