Daj svoje mišljenje.
Zgadili su mi se svi ljudi iz mog grada, htjela sam otići negdje daleko od svega, naći duši mir. Jedva sam nagovorila mamu da mi posudi nešto para dok se ne snađem. Nitko od prijatelja nije bio uz mene, samo sam ja vjerovala u sebe. Otišla sam 400 kilometra od svog grada, na jedan mali otok kojeg sam slučajno odabrala, oko mene samo more, a blizu je veliki grad. Nikog nisam znala niti je mene tko znao, nitko nije znao moju priču. Novi ljudi i nova lica oko mene, u duši sam odma našla mir, mir kojeg nikad nisam imala u svom gradu. Napokon sam sretna. Našla sam posao u struci, upoznala nove prijatelje i krenula novim putem. I sada, nakon skoro godinu dana uskoro idem kući u svoj grad, na tjedan dana. Samo se obitelji veselim. Ljudi moji, nemojte mislit da je nemoguće otić daleko i ne vratit se. Ne treba vam puno para. A vjerujte mi, jedino ako odete zaboravit ćete šta vam se dogodilo prije i postat ćete nova osoba. Zato glavu gore i samo hrabro!
