Daj svoje mišljenje.
Od kad je umro moj otac, neko vreme smo živeli od dedine penzije i mamine porodične penzije dok sam ja svom bratu od učeničke stipendije ponekad davao za šta je hteo a odricao se svojih želja, naročito kad je napustio fakultet i počeo da krade vrednosti po kući i da ih prodaje, što nisam znao u početku. Mi ostali smo jedva sklapali kraj s krajem. Preskakali smo obroke da bi uštedeli za nešto.
Danas isti taj brat radi u najjačoj firmi u gradu i prima tri puta veću platu sa srednjom školom nego ja sa fakultetom. Ista ta majka ga zaposlila da ne bi završio u zatvoru jedan dan zbog svoje naravi i poroka.
Mnogo mi je drago što ima toliku platu i što može da živi od nje lepo, iako je uopšte nije zaslužio, plus sad ne poznaje ni dedu koji mu je plaćao račune, ni babu koja ga je hranila ni majku koju je potkradao. Kaže da više ne može da nas gleda. Na babu viče. Majka kad naiđe, gađa je i šutira. Mene hoće da istera iz kuće. I još mnogo toga...Šta raditi?
