Daj svoje mišljenje.
Šta da vam kažem, nema ničeg lepšeg nego kad se zaljubiš, onako do ušiju. Nisam baš mlad, a nije ni ona. Kad si mlađi nekako je to prolazno, izlečivo. A kad si stariji, onda je to smrtno ozbiljna stvar. Nisam oženjen. Dugo sam tražio ženu svog života. I mislim, u stvari znam, da sam je i našao. Ona još ne zna šta ja osećam prema njoj. Pravim taktiku, tražim reči, čekam pravi trenutak da joj to saopštim. Mora sve da bude savršeno. Ne plašim se neuspeha, glava mi je savršeno mirna, dok u srcu šibaju vetrovi, udaraju gromovi, plamen i haos na sve strane. Pa i pored svega toga, osećam mir. Kad se zaljubiš, obično ti srce siđe u pete, ali nisam se zaljubio u običnu devojku, već u boginju lično. Odatle i taj osećaj kao da ste na ivici provalije, a ipak znate, da šta god da se desi, vama neće biti ništa. Jer vas nešto čvrsto drži na zemlji. Ljubav je to.
Mogao bih da napišem još mnogo toga, ali izgleda da više ovde nema mesta. Možda u nekom nastavku...
