Ispovesti

Užasno me nervira što su svi u porodici mog dečka hipohondri, posebno njegova majka. Kad s njom pričate stvarno morate da pazite da ne pomenete nijedan deo tela jer će se setiti da je baš to boli i treba da ide kod lekara. Razgovor o nakitu će pretvoriti u zauške. A moja mama, iako je zvanično u penziji, još uvek radi i bukvalno mi nikad nije rekla da je nešto boli. Ja to saznam kad mi kaže da ide kod lekara. Ima ozbiljnijih zdravstvenih problema ali ako i priča o tome, više se šali na taj račun. I onda se ja njemu (dečku) poverim da se brinem za mamu,a on krene da mi filozofira da je to zbog toga i toga i da nije ništa. Znam da je navikao tako da priča svojoj mami jer ona stvarno više izmišlja boljke nego što ih ima,ali ne mogu da verujem da se ne trudi bar malo da me smiri.