Daj svoje mišljenje.
Imam kroničnu bolest, iza mene su dani provedeni u bolnici, na pregledima i pretraživanjima, milion trauma i suza. Jednom kad sam bila u bolnici, nakon gastroskopije, pod uticajem anestezije bilo mi je jako loše. Pozvala sam sestre da im kažem da se užasno loše osećam i da moram u wc. Ali nmg sama treba mi neko da mi pomogne wc je daleko od kreveta. Nijedna nije htela. Imaju one pametnija posla i drugih pacijenata. Rekle su da sačekam. Čekam, čekam, čekam...prolaze minuti, ja ih zovem sve mi je lošije. Njih boli uvo čujem kako se smeju i pričaju. Meni je bilo toliko loše i morala sam u wc i pod uticajem anestezije kako sam ustala zavrtelo mi se i naravno sam pala. Dolaze sestre, jedna me podigne, udari i kaže "ni reči doktoru". I tek tad me odvede u wc. Koliko je meni teško bilo podnositi tu bolest i bolnicu i celu situaciju, i još se plus neko ovako ponaša prema meni. Zgrožena sam, i da naravno moji roditelji su rekli doktoru. Nadam se da je otpuštena, i teško drugoj deci koja su u toj bolnici...
