Ispovesti

Имам једног малог синовца кога од малена зовем буца (јер је као беба имао буцмасте образе). Још као мали (сада има 4 године) је био везан за мене, и када дође код нас у Београд углавном са мном проводи време јер он тако хоће - ја га храним, купам, пресвлачим, шетам га по крају, итд - малтене не да нико други то да ради. Моја сестра га је питала кога више воли, да ли њу или мене (и све то снимила мобилним телефоном) и он каже ЊЕГА. Ја га један дан питам "Мили, да ли знаш да си ти мој буца?", на шта ми он одговори потврдно. И један дан га пред мојом сестром упитам "Мили, кажи тетки, ко си ти", а он онако сав поносно каже "ЈА САМ ЊЕГОВ БУЦА". Немате појма колико су ме у том тренутку преплавили срећа, радост и понос. Он додуше и не зна шта значи та реч, али му је битно да је МОЈ.