Daj svoje mišljenje.
Muškarac sam i volim moju mamu! Ona je za mene moj heroj jednostavno. Kada se tata razbolio radila je 3 posla da bi nas prehranila. Kroz čitav život se borila, i sve sa osmijehom na licu. Zajedno sa tatom, napravili su od mene čovjeka, i od one male grudvice mesa su napravili sve što ja sada jesam. Daleko od toga da sam mamin sin, i baš nikada nisam trčao za maminom suknjom, ali su mi uvijek bili neizmijerna podrška, i zauvijek će imati moju ljubav i moje poštovanje. Nije mi realno da je danas postalo sramota voljeti roditelje. Juče pišem mami poruku i ono na kraju napišem volim te, a drugarica me gleda ono blago teleće i kaže o Bože što pišeš mami da je voliš. Znači ako voliš mamu onda si loša osoba, nesamostalna, mamin sin... Zamislite, mojoj mami uljepša dan da čuje neku lijepu riječ od mene, to moje volim te njoj nerealno znači, i zašto bi bilo pobogu sramota voljeti svoju mamu, i zagrliti je nekad i poljubiti iako si muško, pa nisam kamen...
