Ispovesti

Odgajana sam kao hrišćanka, pravoslavka. Nije nikad bilo fanatizma, samo vere, običaja, lepih stvari za koje smatram da povezuju porodicu, poput prazničnih tradicija. Svi se skupimo oko nečeg plemenitog, smislenog. U zavisnosti od životnog doba i situacije se menjao moj odnos prema bogu. Umelo je da podseća na neku disfunkcionalnu vezu, gde ja gledam u plafon i vičem, jer mi nije jasan smisao onoga što se dešavalo. Posle je bivalo dobro. Sad je mojoj majci dijagnostikovan rak. Ne znam više kako da verujem, da li uopšte verujem. Besna sam. Ako je tu, zašto je takav skot? Zašto dopušta takve stvari? Kome je ona tako jelte zgrešila da joj se ovako vraća? Koji moj uopšte sve ovo? I manite me gluposti da je sve ,,sa razlogom" ili da su to kojekakva iskušenja. Nikome ne treba ovako nešto. Nikada.