Daj svoje mišljenje.
Bio sam žrtva nasilja od strane svog oca. Jednom sam na času "ležao" naslonjen glavom na stolu, jer nisam mogao da se naslonim na leđa od modrica i rana i nastavnica me je opomenula da ne dremam na času. Igrom slučaja joj je drug koji sedi iza mene rekao da me otac bije i da zato ne mogu da se naslonim. To je ceo razred znao, jer sam im pomenuo. Lakše mi je bilo. Znala je i moja razredna, ali nije se bavila time. Iako sam tada bio užasno postiđen i posramljen, zahvalan sam nastavnici što me je izvela sa časa. Insistriala je da se zove policija i centar za socijalni rad iako se psiholog protivio jer sam bio osmi razred i uskoro idem iz te škole i nema potrebe da se pravi drama. Posle dosta godina otišao sam do škole da se zahvalim toj nastavnici što se za mene tada založila. Nisam bio spreman ranije. Sva sreća radi i dalje i emotivan je bio susret. Ocu sam oprostio, iako nemam nikakvu komunikaciju sa njim. Posle prijave nastavnice, preselio sam se kod babe i dede i nisam ga više video.
