Ispovesti

Ljudi, verujte u čuda. Moj deda je pre rata bio oficir kraljeve garde, kandidat za čin majora. Odmah po početku rata je zarobljen i proveo je rat u logorima. Po povratku u tadašnju Jugoslaviju, imao je izbor da udje u JNA ili ... Pošto je imao dokumentaciju da je prvo bio u oficirskom logoru, morali su da mu priznaju oficirski čin, pa su mu dali čin potporučnika. Godinama kasnije u nekom drugom gradu, baka kupi na pijaci trešnje i prodavac joj ih umota u fišek od novinskog papira. Ona donese kući taj fišek i razmota ga, kad ono predratne novine. I to list iz novina na kojem piše ime mog dede i promocija u čin kapetana. Odnese taj papir, sa sve flekama od trešanja dedi, ovaj to preda i priznaju mu čin. Kasnije je mogao i da napreduje dalje, doduše "samo" do potpukovnika, da mu ne bude mnogo kao kraljevom oficiru. Ali ipak. Čudo! Još uvek imamo taj list iz novina. A ovo je priča iz života dede koji je ljuljao baku na ljuljašci.