Daj svoje mišljenje.
Od malena sam imala talenat za crtanje. Obožavala sam da crtam likove iz crtanih filmova i ostalo, naravno moja porodica me je uvijek hvalila. Zbog obaveza, škole i toga prestala sam crtati, i tako ja jednog dana poslije škole odlučim da kupim platno (bilo je neočekivano skupo), nadala sam se da kući imam bar jednu četkicu za slikanje ali nisam, jedino čime sam mogla da slikam bile je četkica za šminkanje. Nema veze, odlučim se ja da slikam nešto ozbiljnije i da naslikam portret moje sestre kad je bila mala. Nacrtam sliku, s obzirom na to da nisam imala četkice i prave boje odličn9 je po mom mišljenju ispala. Čekala sam nekoliko dana da skupim hrabrosti da pokažem porodici taj portret u nadi da će mi pružiti podršku. Pokažem ja, sestra (koja mi je jnače najveći uzor u životu) plače od smijeha kaže "zar sam toliko ružna" tata i mama kažu "paaaa dobro je". I tako ja odustajem od odluke da upišem Akademiju likovnih umjetnosti i želje da u životu radim ono što volim.
