Ispovesti

Udala sam se i odselila iz Beograda, jer mi muž živi u inostranstvu. Uvek sam zamišljala kako će to izgledati, da li ću moći odvojeno od svoje porodice i prijatelja. Mislim da čovek nikada ne može ni približno da zamisli kako je to. Dobili smo skoro i predivnu ćerkicu, i meni je sada još teže kad je ona tu, što moja porodica nije blizu nas i što će odrastati daleko od njih, što ne vide svaki dan koliko je divna, koliko se promeni svakodnevno i kako se slatko nasmeje i ugreje dušu. Jako je teško kad čovek nema nikog svog pored sebe, dođu nam u posetu a kad krenu nazad, ja imam osećaj da ću da umrem, da mi srce puca na sto komada. Molim Gospoda svakodnevno da vremenom bude lakše, jer je ovaj bol strašan jako. Nisam otišla iz Srbije ni zbog novca, niti boljeg života, samo zbog ljubavi, ali praznina u meni za porodicom, prijateljima, svojim narodom i zemljom je velika... Bože dragi daleko od najmilijih nije lako zaista!