Ispovesti

Juče sam se vraćala sama kući u 2 ujutru, grad je bio prazan. Kako sam prolazila tako ugledam jednu devojčicu kako stoji posred ulice. Prvo sam se zabrinula jer je izgledala kao da ima samo 8-9 godina i sama je ovako kasno na ulici ali takodje sam osetila neki neobjašnjivi strah. Ona se okrenula i pogledala me. Pitala sam je treba li joj pomoć i ona mi je rekla da se izgubila i da ne zna gdje su joj roditelji, zatim je rekla da joj pridjem . Čudno sam se osećala jer je sve to rekla suviše hladno i bez emocija, kao da recituje. Okrenula sam se i pobjegla sam. Kako sam trčala okrenula sam se da vidim da li je i dalje iza mene, nije joj bilo ni traga.