Ispovesti

Imam epilepsiju. Celog života. Nepoznatog je uzroka kao i kod većine ljudi koji imaju epilepsiju. Moje funkcionisanje je bilo sasvim dobro uz manje napade, dok mi se stanje nije naglo pogoršalo pre pola godine, kada se sve drastično promenilo. Počevši od terapije koja je sada bez daljeg neophodna. Pritom moj život generalno nije više isti- ono što drugi mogu, ja nikako više ne smem (nema mogućnosti nespavanja (npr. proslave noću), nema stresova i neredovnih obroka, boravka na većoj vrućini, nema više espresso kafe zbog kofeina, da ne kažem da više ne smem ni da nazdravim, jer je alkohol takođe zabranjen, jer su to sve okidači epileptičnih napada). To je sve O. K. jer sada neuporedivo zdravije živim, samo se ponekad osećam uskraćeno za neke stvari koje su drugima svakodnevica, i koje na njihovo zdravlje ne ostavljaju posledice. Na sve to, moje već loše pamćenje je sada još gore, a treba da diplomiram uskoro. Osećam se bedno i izgubljeno...