Daj svoje mišljenje.
Moj pradeda je kao poklon posle balkanskih ratova dobio kuću u kojoj su do tada živeli neki Turci. Ta kuća datira iz 1864 i zadnjih trideset godina niti je popravljana, niti je šta u nju ulagano. Prošle zime se jednostavno srušila pa smo ćale i ja sačekali prve tople dane da rasčistimo ruševine i oslobodimo mesto. Rečeno-učinjeno. Ovog leta smo hteli da produbimo temelj te stare kuće pa da sazidamo novu jer smo kupili materijal skoro do krova. U toku kopanja naiđemo na ćup, a u ćupu pedesetak zlatnika. Tata je nosio kod nekog zlatara na procenu i ovaj mu je ponudio cifru od koje mu se zavrtelo u glavi. Sa druge strane baba sa mamine strane ni da čuje da prodamo to zlato, veruje da je prokleto i da će nas stići velika nesreća nego predlaže ili da ga vratimo gde je bilo ili da ga pretvorimo u pare i damo sve u humanitarne svrhe. Da se ja pitam prodao bih odmah to i uložio u naše domaćinstvo, ali vidim da se ćale koleba i plašim se da će poslušati babu koja bar po meni priča gluposti.
