Daj svoje mišljenje.
Prešao sam 521km da se upoznam sa jednom devojkom, otišao za Vinkovce, u Hrvatskoj. Na dan mog polaska ona mi javlja da je hitno otišla za Zagreb kod lekara, vratila se uveče. Niko me nije sačekao i tako ja u 00h u nepoznatom gradu zovem hotele ne bih li našao neko prenoćište sa mislima da ćemo se sutradan naći i napokon upoznati. Uspeo sam u tome, doduše papreno sam platio, 80€ za dve noći. Došao je dan D, a ona kulira poruke, ne odgovara na pozive i u tom momentu sam shvatio kolika sam magarčina ispao. Nasamaren kao nikad do sad. Čitav taj dan sam proveo na klupici, gledajući u vodu, pijući pivo i pušeći cigare (nisam pušač), dok se ona zabavljala pošto je tamo u ovo vreme jedan veliki događaj. Ostavio sam joj pismo i pesmicu na jednoj klupi. Razočaran sam i ispao budala verovatno zato što tražim dobro u ljudima koji su u današnje vreme velika đubrad. Što je najgore, oprostio bih joj sve zato što sam pre svega čovek. Hvala ti Ivona za najgrozniju uspomenu mog dosadašnjeg života. Sve najlepše!
