Daj svoje mišljenje.
Posle nešto više od godinu dana veze shvatam da dečka ne volim na onaj način na koji se partner voli. Sve ovo me jako pogađa i osećam se krivom jer on mene i suviše voli. Bila sam željna pažnje, ljubavi, da osetim to kako je kada te neko voli, grli, nisam želela da budem više sama. A on je bio uporan i pokazao se kao dobar čovek. I zaista tih godinu dana je sve bilo lepo. Međutim, sada vidim da ne možeš naterati sebe da voliš nekog kao muškarca samo zato što je dobar čovek. Pre njega nikog nisam imala, ali osećam da ovo sa njim nije ono pravo. Njegovi dodiri me ne uzbuđuju, poljupci takođe, seks sa njim mi ne prija, ne osećam više ništa sem zahvalnosti za sve lepe trenutke. Boli me ovo što pišem i što ću njemu da izgovorim, jer znam da će ga povrediti, ali to je istina. I ne mogu više ništa da trpim u ovom svom životu, da čekam da se nešto promeni, da se ja promenim i da tako gubim vreme, godine. Umorna sam od toga da gledam kako da ne povredim druge, a da uporno povređujem sebe.
