Daj svoje mišljenje.
Imam 20god i mnogo mi je žao što ovo moram da napišem, ali postao sam svestan da ako planiram išta da uradim od svog života moraću da iz istog izbacim 90% sadašnjih drugova. Oni su moje društvo iz kraja, znamo se ceo život ali oni ne idu nigde sa svojim životima. Niko od njih nije upisao ništa niti radi, po ceo dan su napolju i mene isto tako zovu. I problem i jeste što uglavnom radije odem sa njima nego da radim nešto korisno. Preko leta sam na faksu upao u neku grupicu gde smo krenuli zajedno da spremamo ispite. Mnogo mi se svideo taj fazon. Družimo se, ali i radimo. Kada se završi učenje ide se na piće, nije nikakav problem. Do jula, kada sam počeo sa njima da učim, nisam dao nijedan ispit a sada u septembru sam dao uslov za IIgod. Na sve to se moje društvo smeje, gleda me kao debila (sve kao kroz šalu). Jednostavno moram da se odvojim od svega toga jer pitanje je kada će da me povuče na dno.
