Ispovesti

Imam drugaricu koja je veoma zeznuta kada je pijana. Agresivna je, ne sluša nikoga i oće da se bije. Jedne večeri nekako uspem da je namolim da krenemo kući i sad ja kao muško, plus trezan, moram nekako da držim situaciju pod kontrolom. Odvedem je do taksija i sednem zajedno sa njom jer nije imalo teoretske šanse da je vučem pešaka ovako treštenu do kuće. U putu ona brblja neke gluposti, taksista i ja se smejemo. Otpratim je do ulaznih vrata i polako koliko mogu tiše samo je ubacim u njenu sobu da je njen ćale ne bi čuo. Sutradan ujutru me ona zove na mobilni da me pita šta je sve bilo jer se ničega ne seća. Onako iz zezanja joj kažem da mi je u taksiju rekla koliko joj se sviđam, da me pitala za vezu i da sam poprilično zbunjen. Ona je malo ćutala, duboko uzdahnula i rekla kako jo je žao i kako je to mislila da mi kaže ''na trezno'', a ne ovako. E sad sam stvarno zbunjen jer sam bio ubeđen da između mene i nje ne postoji ništa osim čistog prijateljstva.