Daj svoje mišljenje.
Taj dan, te '99 nikad neću zaboraviti, iako sam imala svega 5 godina. Brat, koji je 2 godine stariji od mene i ja se igramo na dvorištu. Pred kapijom se parkira policijska marica, izlazi čovek iz nje, znamo ga, tatin kolega, i kaže da zovemo oca. Vode ga na Kosovo, trebalo je da se on javi u stanicu, ali su oni došli po njega, morali su da krenu ranije. Na sred dvorišta, daju mu uniformu, on se oblači, oni mu daju neku pušku, grli nas dvoje i majku. Videla sam suze u očima kod njega, dok nas troje vrištimo. Kada su krenuli, brat i ja smo jurili za maricom a majka trči za nama. Hvala Bogu, vratio se. Čula sam kada je sa majkom razgovarao da su ga zarobili tamo, ali nije hteo da joj priča detalje. Znam kada je došao, bio je sav pogubljen, lutao je ulicom, nije gledao ni levo ni desno,verujem da ga i dalje to malo muči, ali da se oporavio koliko toliko. Sada je ok, ima još 3 godine do penzije. Taj prokleti rat..
